Skip to navigation

ПУЉП#6, Бољевац

понедељак, 16. јун 2008., 11:43, 0 Коментари

PULJP#6, Boljevac
Свака част!

Ознаке:

 

ЗАФ брошура

среда, 11. јун 2008., 18:52, 0 Коментари

Брошура која је бесплатно дељена на Зрењанинском Антифашистичком Фестивалу слободно је доступна је и у електронским варијантама, у форматима предвиђеним за читање и штампу.

Брошура садржи уводни текст под називом "Против фашизма, без компромиса!" са преводима на мађарски и ромски језик, као и главни текст, са насловом "Неколико честих савремених предрасуда о фашизму и жртвама фашизма".

Преносим уводни текст брошуре:

Против фашизма, без компромиса!

Постојање фашистичких група у Србији је данас реалност. Свеопшта навала национализма и међу-националних тензија замагљује нашу перцепцију реалности и чини да заборавимо да су неке појаве потпуно неприхватљиве. Ако не реагујемо на фашизам, онда смо већ прошли пола пута до потпуне легитимизације ове злочиначке идеологије.

Данас су фашисти у Србији окупљени у неколико организација: “Крв и Част/Национални строј”, “Расоналисти”, “Образ”, “Омладински покрет 64 жупаније” (“64 Vármegye Ifjúsági Mozgalom”)... Оно што их чини изузетно опасним јесте, на првом месту, њихова склоност ка насиљу. Неонацисти су у Србији доказано одговорни за барем три убиства, као и за небројене друге насилне инциденте чије су жртве били припадници најразличитијих мањина, али и сви грађани Србије.

Фашизам се у Србији ослања и на домаћу фашистичку традицију која сеже од оснивања покрета Збор 1935. године, али и на најновије позајмице из западног неонацистичког покрета. Једна од тих позајмица је и тактика насилне борбе позната под именом “отпор без вође”. Овакав вид организовања, који инсистира на децентрализованости, омогућава неонацистима да у јавности оставе погрешан утисак о непостојању некаквог организованог фашистичког покрета. Зато је погрешно фашистичко дивљање схватати као појединачне, неповезане, “пијане” испаде. Друга ствар која фашисте у Србији чини изузетно опасним су везе које ови екстремисти имају за званичним и општеприхавћеним структурама у друштву, као што су политичке странке или државне институције.

На фашизам морамо реаговати сви солидарно. Фашисти су обично људи, које сваки дан срећемо на улици и наша дужност као активних чланова и чланица друштва јесте да реагујемо на појаве насиља и мржње, као и на покушаје да идеологија чију суштину чине насиље и мржња стекне легитмни статус у друштву. Врло је важно да они који су у већини одбију да се повинују вољи насилне мањине - а управо такву мањину представаљају фашисти. Зато је антифашизам неопходан. Данас, као и увек.

Брошуре можете преузети овде:

Ознаке: , ,

 

Saopštenje organizatora Zrenjaninskog Antifašističkog Festivala

Uprkos činjenici da su fašisti, pripadnici organizacija "Krv i čast" i "Nacionalni stroj" pretili prekidanjem prvog Zrenjaninskog antifašističkog festivala, možemo konstatovati da je kompletan najavljeni program održan (akcija "Hrana, a ne oružje", sve tribine, svi koncerti, sve video projekcije).

Festival je posetilo više stotina ljudi iz zemlje i regiona. Ipak, činjenica je da je u publici bilo iznenađujuće malo Zrenjaninaca. Naša ocena je da su se oni uplašili pretnji organizovanih neonacista koji po tvrdnji pripadnika Policijske uprave u Zrenjaninu "ne postoje".

Na samom festivalu koji je policija obezbeđivala incidenata zaista nije bilo, ali daleko od toga da je bezbednosna situacija u centru Zrenjanina bila dobra. Naprotiv, organizovana grupa maskiranih neonacista naoružanih bokserima i flašama je dvojicu učesnika festivala fizički napala u neposrednoj blizini festivalskog prostora. Muzičari iz Novog Sada su brutalno prebijeni dok su iznosili opremu iz vozila koje su parkirali na parkingu Kulturnog centa (festival je održan u dvorištu Kulturnog centra).

Javni skup je policiji uredno prijavljen, a dan pre festivala je održan sastanak kome su prisustvovali organizatori, policajci i pripadnici dodatnog privatnog obezbeđenja (koje unajmljuje KCZR). Na tom sastanku je policajcima posebno naglašeno da postoji verovatnoća da će fašisti goste napasti upravo na tom mestu gde se incident i dogodio.

U saopštenju PU navedeno je da je napravljen Plan obezbeđenja. Taj plan očigledno nije podrazumevao bezbednost ljudi koji hodaju od parkinga do ulaza. Inače, staza koja vodi od parkinga je od zgrade Kulturnog centra udaljena 2 metra.

Takođe, u tom saopšenju postoji nekoliko navoda koji na najgrublji način odstupaju od činjeničnog stana.

Naime, čitajući to saopštenje, neko ko nije prisustvovao festivalu može doći do zaključka da je Milan Č. (jedan od organizatora) napao neonaciste, koji su se zatim osvetili prebijajući izvođače. U stvarnosti, izvođači su prebijeni, i tek nakon toga, došlo je i do sukoba između Milana Č. i Nikole Majkića. Inače, Nikola Majkić je zrenjaninskoj javnosti, policiji i sudskim organima poznat kao osoba koja je nacističkim salutiranjem pre nekoliko meseci prekinula koncert antifa benda Primitive Society iz Nemačke.

Milan Č. je spreman da snosi posledice svojih postupaka, ali smatramo da je ovakvo grubo izvrtanje činjenica od strane policije skandalozno i da ide na ruku fašistima.

Incident koji se drugog dana festivala desio - govorimo o anonimnoj dojavi da je postavljena bomba - ni na koji način nije ugrozio održavanje programa. Čak naprotiv, festival je, uz odobrenje policije, trajao sat vremena duže nego što je prvobitno planirano. Takođe, kada je konstatovano da bombe nema, mnogi Zrenjaninci su prestali da se plaše i došli na festival.

Generalno, mi smo veoma zadovoljni festivalom, a posebno nas ohrabruje činjenica da je drugog dana broj Zrenjaninaca u publici bio veći. To nam daje podstrek za dalji rad.

Takođe valja istaći da se i sami nacisti na oficijelnom veb sajtu organizacije "Krv i čast" hvale svojim poduhvatima. Između ostalog, oni pišu da su "nacionalni revolucionari napadali šljam pre, za vreme i posle skupa, a drugi dan je skup prekinut zbog dojave o podmetnutoj bombi". Takođe pišu da je "Srpska omladina pokazala da nema milosti prema neprijateljima Srpstva".

Njihovo saopštenje je potpisano sa Anti-antifa Srbija – Srbija Srbima!

(http://www.bhserbia.org/glavna.html)

Činjenica je i to da je policija drugog dana bila znatno ljubaznija, i bolje organizovana nego prvog, što je, pretpostavljamo, posledica toga što je gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević javno apelovao na MUP da se učine maksimalni napori da manifestacija prođe bez neprijatnosti.

Sve navedeno potvrđuje da u celoj Srbiji, pa i u Zrenjaninu, postoje organizovane fašističke grupacije, iako policija to negira.

O postojanju tih grupacija i njihovim aktivnostima pisali smo i u brošuri koju smo na festivalu delili posetiocima, a koju možete pogledati na našem veb sajtu.

zaf.50webs.org

Organizatori ZAF-a.

Ознаке: ,

 

Vreme je da umre

понедељак, 09. јун 2008., 11:47, 0 Коментари

Od svog nastanka naovamo, pank pokret je u izvesnom smislu uvek postojao između dve svoje krajnosti: ili ka subkulturi, ka svom proširenom obliku, kao jednom ekstremizovanom vidu (alter)estrade (MTV ili vopi ispred dragstora sa skinjarama, nebitno), ili ka kontrakulturi, ka krajnje suženom obliku, svedenom na grupu hardcore posvećenika (tzv. scenu). Ovaj poslednji vid u suštini potpuno odgovara najdragocenijem i najproduktivnijem segmentu pokreta (tj. upravo onome što bi se jedino i zaista i moglo sa punim pravom nazvati "pokret"), u kome je on zaslužan za radikalizovanje postojećih, revitalizaciju starih i stvaranje potpuno novih slobodarskih ideja i praksi - doduše, u perfektu. U (realnom) prezentu, sa druge strane, susrećemo se sa izvesnom prezervativnom tendencijom u okviru upravo te grupe koja se, samim svojim postojanjem mora opredeliti ili za taj konzervativni stav, ili za suočavanje sa ozbiljnim problemom identiteta koji neminovno prevazilaženje sekundarnih, ne-definišućih pojavnih aspekata nosi sa sobom.

Ono što bih da problematizujem na konkretnom primeru je, u stvari, upravo ta konstruktivnost, posvećenost stvaranju novog, esencijalna za pokret i grupu koja ga (i koji je) definiše, a koja se, u stvari, sve češće i gotovo isključivo svodi na reprodukovanje sopstvenog stereotipa, klišea nastalih 80ih i 90ih godina prošlog veka. Konkretni primer o kome govorim je diskusija otvorena na promociji magazina/fanzina Kontrapunkt Reloaded na ZAFu, tokom koje sam primetio jedan veoma interesantan problem koga ja do tada nisam bio u potpunosti svestan - problem naslovne stranice magazina.

Etika, estetika - di je tu crta?

Nekoliko ljudi, upravo ljudi sa "scene", izrazilo je svoje neslaganje sa dizajnom magazina u onoj meri ukoliko ovaj odstupa od kanonizovanih klišea fanzinaške forme, pri čemu je ful kolor naslovnica bila najveći problem, a sve sa polazišta da tako opremljena publikacija više nije i ne može biti DIY (do it yourself) i kul. Pitanja i komentari na tu temu su se, doduše, razlikovali po intenzitetu kritičkog naboja, ali je odjednom tu iskrslo i pitanje kompromisa, u stilu: "koliko daleko ste spremni da idete u kompromisima sa DIY principima zarad popularnosti magazina?"

Iskreno, to me je zateklo. Nikada nisam razmišljao o kolor naslovnici kao o kompromisu sa DIY etikom - i to upravo zato što i nije. Koliko boja određuje DIYnost (ili, u širem smislu, etičnost) neke publikacije? Jedna? Dve? Četiri? Šesnaest? Ili to više nije DIY? Da li činjenica da je nešto umnoženo na šapirografu, u fotokopirnici ili sito-štampom čini nešto DIY proizvodom po defaultu? Koliko ja kapiram, ne. Ono što je, doduše, istina u celoj stvari, to je da KPr zaista odstupa od nečega - ali, to u ovom slučaju nije etika, već izvestan široko uvreženi, kanonizovani estetički oblik DIY publikacije.

A to nas dovodi do problema o kome želim da govorim. Sam ovaj slučaj je više povod za to, više ilustrativan primer jedne dublje tendencije - tendencije koju ne mogu definisati drugačije nego kao konzervativnu - a koja govori o suštinskoj ne-produktivnosti jednog rukavca subkulture shvaćene kao grupni identitet. Taj problem upravo i nastaje kada jedna grupa pokušava da definiše svoj kolektivni identitet reprodukovanjem stereotipa karakterističnog za izvestan period u kome se grupa kao takva formirala - a ovde imamo posebno radikalan primer toga, pošto se radi o jednom potpuno efemernom momentu, o vizuelnom identitetu mahom formiranom na tehničkoj deficijenciji 80ih i ranih 90ih, koji je, za potrebe diskusije, promovisan u etički princip. To govori o izvesnom okamenjivanju i kanonizaciji pokreta koji bi suštinski trebalo da je slobodarski - kažem "trebalo", jer on to najočiglednije više nije. Reprodukcija sopstvenog stereotipa, po sopstvenom kanonu - to je situacija pank subkulture, i iz te situacije ne postoji izlaz - upravo zato što se suštinski radi o subkulturi, o neophodnosti stabilnog identiteta. Konstruktivni princip koji je definitivno postojao na početku definisanja grupe, i koji je presudno na to definisanje uticao, nestao je u momentu kada je grupa formirana - tačnije, ustupio je mesto konzervativizmu karakterističnom za grupu koja želi da očuva svoj identitet.

Još nije odapeo? Ne? A u pičku materinu

U stvari, ne mislim da je taj konstruktivni naboj u potpunosti nestao, već da je donekle izmešten. Smatram da u prezentu pank možda i može biti produktivan, u onoj meri u kojoj odstupa od skupa fiktivnih kanona koji upravo i drže tu grupu na okupu, koji su označavajući, koji joj daju identitet. Ako može biti produktivan, to može biti jedino u stepenu odstupanja od samog sebe, od sopstvenog, u potpunosti formiranog stereotipa.

U stvari, ova polemika se i mogla očekivati na promociji Kontrapunkt Reloaded-a. Po definiciji ljudi iz redakcije, KPr je "magazin sa fanzinaškim duhom" (ili tako nešto, parafraziram). I da, to je dobra definicija, KPr upravo i jeste to - po formi/izgledu/dizajnu bliže magazinu, ali sa mnogo više fanzinaškom sadržinom i načinom distribucije, kao i gotovo isključivom orijentacijom na "scenu". Međutim, smatram da je u slučaju KPr-a to zaista dobro. Polemički naboj koji ovaj magazin očigledno nosi sa sobom može imati emancipativni (no, nažalost, ne i destruktivni) uticaj na "scenu".

Ознаке:

 

ZAF iz on: farbanje banera

четвртак, 05. јун 2008., 18:00, 0 Коментари

Farbanje banera
Farbanje banera

Ознаке: , ,

 
Back to top